Zašto ne razgovaramo o svim problemima rada u prosveti sa vladom, a i sa prvim susedima Srbije? Sindikati prosvetnih radnika bi mogli da predlože javnosti raspravu o svim pitanjima koja opterećuju mladu generaciju.
Pre 25 godina učenici srednjih stručnih škola relativno su se lako zapošljavali posle mature. Da se podsetimo: Rakovica i Kragujevac su radili, mnoga preduzeća su osiguravala posao za 2000 - 3000 radnika. To su bile naše velike firme koje su okretale po 100 miliona dolara obrtnog kapitala. Setimo se: zemlja od 23 miliona ljudi pre svega je bila sama sebi tržište. Veliki poslovi sklapani su između preduzeća različitih republika. Privreda je teško ostvarivala izvoz u druge zemlje. Obično su ugovori sa stranim firmama bili na 4 do 6 meseci. Udarna vest bila bi izvozni posao od godinu dana. Država se raspala i nema više tržišta od 23 miliona. Vlada može bez oklevanja da nam kaže da je 1989. godine u Srbiji vladala jedna staljinistička partija, ali ni ona nije kriva za nestanak (velike) Jugoslavije, a samim tim i tržišta. Poslovi teško mogu da se ugovore, a to znači malo ljudi će moći da nađe posao. Građani raspolažu sa malim početnim kapitalom pa je i pojavu novih firmi nerealno očekivati.
Sa mladim ljudima mora otvoreno da se razgovara. Pre svega, možemo da očekujemo normalizaciju poslovanja sa prvim susedima. Iza granice nisu neprijatelji, već poslovni partneri drugih država. U tim zemljama su slični problemi kao i u Srbiji. Koristan posao bi bio upoređivanje školskih programa. Tržište kapitala, radne snage i robe može da se otvori. Razgovor sa prvim susedima sigurno bi dao neke rezultate. Nema potrebe da bistrimo svetsku politiku nego, gledajmo da obezbedimo nova radna mesta. |
