|
| |
|
|
Hajde da se igramo škole |
kako se (ne) sprovodi reforma u obrazovanju |
| |
Mada se pitanje racionalizacije postavlja kao primaran zadatak u oblasti obrazovanja, čini se sve da se ova obaveza izbegne ili odloži, nešto zbog nedostatka razrađenog programa za rešavanje problema koji bi se javili ukidanjem jednog broja radnih mesta i nerentabilnih škola, a nešto zbog davanja primata ličnim i stranačkim interesima na svim nivoima upravljanja, od školskih odbora i direktora, preko regionalnih vlasti (posebno se odnosi na Sekretarijat Grada Beograda) do Ministarstva prosvete.
U školama se čuvaju fiktivna radna mesta. Broj odeljenja se formira prema broju raspoloživih nastavnika, a ne prema broju učenika, kako propisuje zakon. Direktori škola na taj način obezbeđuju dodatna finansijska sredstva za školu, jer se finansiranje obavlja prema broju odeljenja, a istovremeno čuvaju socijalni mir i time učvršćuju svoje pozicije. Pri tome, ne odgovaraju za kršenje zakona. Tako se u javnosti stvara lažna slika o broju radnih mesta u prosveti, a nastavnici stiču lažan utisak o sigurnosti na poslu.
Ministarstvo prosvete sve to prećutno podržava, na taj način što ne obavlja odgovarajuću kontrolu ili ne sankcioniše ovu raširenu pojavu, a takođe sa svoje strane čini rigorozno kršenje zakona, kao potpisnik finansijskih ugovora, koje na početku svake školske godine sklapa sa školama, bez prethodne provere njihove zakonske zasnovanosti. |
|
Epilog će biti poguban za sve strane, kao što to uvek biva sa odlaganim i zakasnelim rešenjima. Kada racionalizacija u obrazovanju krene od finansiranja škola prema broju učenika, a ne prema broju odeljenja, što neminovno sledi, imaćemo čitavu armiju otpuštenih nastavnika i eksploziju socijalnih problema koji se nisu na vreme predvideli i rešavali.
Kada su početkom ove školske godine neke škole dobile izričit nalog da smanje broj odeljenja petog razreda, nije se radilo ni o kakvoj racionalizaciji, već prosto o tome da se ispoštuje zakonska obaveza, a najodgovorniji za to što sve to nije sprovedeno pre početka školske godine, i ne samo ove godine, i ne samo u petom razredu, svakako je Ministarstvo prosvete i sam ministar.
Ovog puta, ministar prosvete je čak uputio i javni poziv na kršenje zakona, izjavivši da nema ništa protiv da lokalna samouprava finansira višak odeljenja, a gradske vlasti su požurile da preko noći to i sprovedu, uz pomoć nečuvene manipulacije dece i roditelja i medijske kampanje, mada je u celoj toj zbrci teško bilo reći koja strana je bila inicijator. Zanemareno je to što su mnoge škole do tada već bile obavile složen i osetljiv posao oko spajanja odeljenja i počele normalno da funkcionišu u okviru nove organizacije rada, uz potpuno razumevanje od strane roditelja. U roku od samo par nedelja, jednim potezom sve je vraćeno na staro.
Šta je sve dobijeno? Evropska unija, kao potencijalni ulagač u obrazovanje u Srbiji, dobila je informaciju da se ovde racionalno troši, s obzirom da su smanjena sredstva koja u škole idu direktno preko Trezora. Građani Srbije su dobili sliku ekonomski jake države, koja sebi može da priušti nastavu na visokom nivou. Ozlojeđeni roditelji (značajno biračko telo) su zadovoljni. Nastavnici su zadržali fiktivna radna mesta. Deca su pošteđena navodnih trauma. |
|
Mi postavljamo pitanja: Ko produžava agoniju školstva? Koje to novce (i čije) Gradska vlada troši? Koliki je novac u pitanju? Nisu li ta sredstva mogla da se upotrebe za podizanje standarda naše profesije i reformu obrazovnog sistema koja bi, pored ostalog, stvorila realne osnove za ostvarenje pedagoški opravdanog zahteva za smanjenjem broja učenika u odeljenju pa i za ukidanjem odeljenja u klasičnom smislu reči? Šta će biti kada se promene vladajuće garniture na gradskom i republičkom nivou? Ko to hoće u Evropu, a tu istu Evropu obmanjuje? Šta sa školama, a takvih ima i u Beogradu i šire u Srbiji, koje se redovno pridržavaju zakona pri formiranju odeljenja i u kojima nastavnici teško rade, ali rade, sa tridesetak učenika? Šta ako neko od nas, kao lojalan građanin i kao poreski obveznik, podnese tužbu protiv konkretnih pojedinaca (direktora, sekretara za obrazovanje, ministra) zbog elementarnog kršenja zakona i zloupotrebe položaja? Da li živimo u paralelnom svetu?
Pitanja je mnogo, a odgovor jedan: Krupnim koracima udaljavamo se od ideje pravne države. Samo još figura Cara Stefana Dušana Silnog ispred Palate pravde , sa Zakonikom iznad glave, pokazuje i podseća da je zakon iznad pojedinaca, stranaka i institucija.
|
| |
| O zakonu: Još zapovedi carstvo mi: Ako piše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo razara zakonik, nije po pravdi i po zakonu, kako piše zakonik, sudije tome pismu da ne veruju, nego da sude i vrše kako je po pravdi. (Iz Zakonika Cara Dušana) |
|
| |
|
Prof mr Mirjana Jovanović |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
