U ovo vreme, kada se naši političari iz sve snage upinju da ostvare što bolju i korisniju saradnju sa zemljama EU, postoji jedan deo našeg društva koji uspešnu saradnju sa inostranstvom nikada nije ni prekidao. To su mladi ljudi organizovani u kulturno umetnička društva, školske folklorne sekcije i druge kulturno umetničke organizacije.

Već decenijama, u okviru ovih društava, mladi ljudi neguju i čuvaju bogatu tradiciju ovog naroda. Danas u Srbiji postiji na stotine ovakvih grupa. Da nije njih, samo jedan profesionalni ansambl, „Kolo“, ne bi uspeo da sačuva ni mali deo našeg bogatog kulturnog nasleđa. I uprkos činjenici da se tradicionalne vrednosti našeg naroda na svakom koraku omalovažavaju i poništavaju, ovi mladi ljudi se na svoj način bore protiv takvih negativnih tendencija. Sve je više i mladih učiteljica koje u svojim školama, kroz izborni predmet Narodna tradicija , našoj deci prenose običaje i način života njihovih predaka. Deca to uglavnom rado prihvataju.

Pored čuvanja narodne tradicije, ova društva su i retka mesta gde se mladi ljudi mogu bezbedno družiti i provoditi svoje vreme. U njima vlada zdrava atmosfera međusobnog nadmetanja i poštovanja, a putovanja, pesma, igra, nova prijateljstva, druženja, novi ljudi i novi predeli ostaju im trajno urezani u sećanju.

Ali šta je u svemu tome najvažnije? Sva ova gostovanja ostvaruju se na poziv organizatora iz zemlje domaćina. Čini se da nikada nije bilo više poziva za srpske folklorne ansamble kao poslednjih godina. Naš folklor i naša tradicija su svuda rado viđeni i u Evropi ćete teško naći ozbiljniji folklorni festival, a da na njemu ne učestvuje neki naš ansambl. Oni su, uz naše sportiste, najbolji ambasadori Srbije u inostranstvu. Divan spoj lepog i korisnog.

Srpski opanak i šajkača će i dalje šetati Evropom, bez viza ili sa njima, na opšte zadovoljstvo publike. Na ovim festivalima se, u šarenilu narodnih nošnji i nacionalne muzike različitih naroda, može uvideti prava vrednost naše tradicije, koja je kod nas potcenjena i omalovažena.

Ipak, u ovoj državi postoji neko ko sve ovo podržava, promoviše i pomaže, a to je Sindikat prosvetnih radnika „Prosvećenost“. Kada bismo svi našu tradiciju cenili bar upola kao što to čine u inostranstvu, bio bi to siguran znak da smo na pravom putu da se kao društvo izvučemo iz moralnog mulja u koji smo se zapetljali. Ako neko od nadležnih nekada to shvati, biće to pobeda hiljada mladih ljudi i dece koja širom sveta uspešno pronose ime i kulturu našeg naroda.