Gradska Vlada je 27.novembra 2007. godine u dnevnim listovima objavila konkurs za prodaju 1.000 socijalno neprofitnih stanova, koji će se nalaziti u Vojvođanskoj ulici (blokovi 61 i 63) i u naselju ''Dr. Ivan Ribar''. Stanovi se prodaju po proizvodnim cenama sa rokom otplate do 20 godina, sa učešćem 20 odsto proizvodne cene stana i godišnjom kamatom od 0,5 procenata. Pravo učešća na konkurs imali su, između ostalih, i zaposleni u obrazovanju i naučnoistraživačkoj delatnosti, i to:

visokoškolskim ustanovama i organizacijama koje obavljaju naučnoistraživačku delatnost sa sedištem na teritoriji grada Beograda – 50 stanova;osnovnim i srednjim školama i domovima učenika i studenata sa sedištem na teritoriji Beograda – 110 stanova.

Konkurs je zatvoren 26.12.2007. godine, a stiglo je 7.036 prijava, pri čemu ovaj broj nije konačan. Među prijavljenima, zaposlenih u prosveti ima 1.094, a u visokoškolskim ustanovama 545, što je približno 10 prijavljenih na jedan stan, odnosno 11 u visokoškolskim ustanovama. Ne treba zaboraviti da veliki broj zaposlenih u prosveti nije ni konkurisao smatrajući da nema nikakve šanse na konkursu.

Dobro je što ovakvi konkursi postoje, ali broj prijavljenih dovoljno govori o interesovanju zaposlenih i želji države da ove probleme stvarno rešava. Pri tome treba napomenuti veliko maltretiranje i ponižavanje u prikupljanju raznih papira i papirića po opštinama, sudovima i policijskim stanicama. A i cene svih potvrda, kao i overavanje fotokopija nisu zanemarljive, a kreću se od 163 dinara (sudska overa) pa do nekoliko stotina dinara (overa u opštini) po dokumentu. Interesantno je i dobijanje potvrde o prebivalištu koja se plaća 300 dinara, čeka 7 dana, a potrebna je za svakog člana domaćinstva (dobija se uz silno čekanje i maltretiranje u dugačkim redovima samo u gradskom sekretarijatu u Ljermontovoj ulici). Ako ste dokumentaciju predavali poslednjih dana konkursa onda treba uračunati i višečasovno čekanje ispred Gradske uprave grada Beograda.

Sve je to moglo biti elegantno urađeno samo popunjavanjem prijava, bez ikakvih troškova, a onda oni koji prođu na konkursu bi sa velikim zadovoljstvom jurili potrebnu dokumentaciju. Ostalih 6.036 građana bili bi pošteđeni svih neprijatnosti i troškova kojima su bili izloženi nekoliko nedelja jureći za potrebnim papirima. To bi značilo da neko stvarno brine o građanima i njihovim potrebama i problemima.

Jedan stariji Beograđanin tih dana probijajući se kroz gužvu upita: ''Deco, šta se čeka u ovom redu''. ''Stanovi gradske vlade'', reče mu neko iz reda. ''Pa jesu li džabe, kad je ovolika gužva?''

U svetlu ovih činjenica treba posmatrati i najnoviju ponudu našeg sindikata o kupovini stanova na kredit za članove SPR ''Prosvećenost''. Sindikat se ovog puta pojavljuje kao posrednik između svojih članova i investitora, odnosno prodavca. Stanovi se nalaze u Kneževačkoj ulici (opština Rakovica) i trebalo bi da budu useljivi na proleće. Cena kvadrata, za članove sindikata, je 950 EURA. Sindikat, takođe, ugovara i traži najpovoljnije uslove kreditiranja za svoje članove. S obzirom da je, danas pri kupovini stana najvažnije napraviti dobar ugovor sa ozbiljnom firmom (po pristojnoj ceni) i naći banku koja nudi povoljne uslove, onda je ova ponuda sindikata vredna pažnje i treba je pažljivo razmotriti.

Za mlade ljude zaposlene u prosveti, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, ovo je lepa prilika da bez nepotrebnog maltretiranja i suvišnih troškova dođu do svog životnog prostora. Ipak, na sreću, neko i o tome brine.