Na mapi Srbije, podeljenoj na oblasti obojene jarkim bojama, od kojih svaka predstavlja interesnu zonu fondacija zapadnog sveta zaduženih za podsticaj razvoja ovog regiona, upadljivo se izdvaja, negde bliže sredini, kao otcepljeni deo stare geografske karte na sveže okrečenom zidu, bela, neobojena zona – Beograd sa užom okolinom. Kazna za stare grehe ili greške, za politiku režima prošle decenije i prošlog veka kreiranu u prestonici, kako je objašnjeno delegaciji Sindikata «Prosvećenost» prilikom zvanične posete jednoj od navedenih organizacija.

Tako su brojna udruženja građana, registrovana u beloj zoni Beograda, dobila donacije, naročito ona koja okupljaju ugrožene, diskriminisane, paranoične, nedorasle i prognane. Od koga prognani!? U Beogradu!? Ali zato, ako ste pripadnik nečega što iole liči na prosvetu i obrazovanje, neće vam pomoći ni vatreno crvena Istočna, ni narandžasta Zapadna Srbija. Donacija za prosvetu na tlu Srbije, jednostavno, nema. Ni za program permanentnog obrazovanja, ni za lečenje i prevenciju profesionalnih oboljenja, ni za rešavanje stambenih pitanja, ni za školovanje dece prosvetara...

Sindikat «Prosvećenost» se obratio Ministarstvu prosvete tražeći saradnju u realizaciji svog programa koji obuhvata: -prevazilaženje posledica tranzicije; -prekvalifikaciju; -obuku za dopunska zanimanja; -doškolovavanje; -izgradnju stanova za prosvetne radnike pod uslovima prihvatljivim za ovu profesiju; -pokretanje inicijative za privatizaciju školske imovine... Osim bledog, kurtoaznog, usmenog priznanja za ideje i akcije, ništa nismo dobili.

Udruženja za povratak (čitaj: odlazak iz Beograda i Srbije) dobijaju besplatno lokacije za izgradnju (ostajte ovde!), dok Školski odbor i direktor osnovne škole iz Surčina neće ni da čuju za predlog Sindikata «Prosvećenost» da se neiskorišćeno zemljište kojim škola raspolaže upotrebi za izgradnju stanova za prosvetne radnike.

Sindikat «Prosvećenost», koji je pokretač velike akcije doškolovavanja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u koju su se uključili i drugi sindikati prosvete, prvi se obratio Sekretarijatu za obrazovanje Beograda sa pozivom na saradnju, računajući na finansijsku podršku za sve vanredne studente Učiteljskog fakulteta, ali je u Sekretarijatu odlučeno da se novčana pomoć uputi isključivo članovima drugih sindikata. Tipičan primer zloupotrebe položaja.

I to nije sve. Ono što je nezamislivo u Evropi i svetu, gde donatori strogo kontrolišu upotrebu svakog uloženog centa, izvesni sindikat prosvete je, pored ostalog, dobijeni novac od države iskoristio za vrbovanje članova Sindikata «Prosvećenost», nudeći im po 12000,00 dinara za školovanje (ni malo zanemarljiva cifra, polovina profesorske plate), ako pređu u taj sindikat.

Od trista članova Sindikata «Prosvećenost», koji trenutno studiraju na Učiteljskom fakultetu, ovu ponudu je prihvatilo samo troje.