Po pozitivnim zakonima obavezno je samo osnovno obrazovanje. Srednje i fakultetsko nije. Širenjem broja privatnih škola (te zamisli slušamo već dve godine) postavlja se pitanje šta će se desiti sa zaposlenima u ovim ustanovama.

Prvo, svi roditelji neće moći da plate školovanje svoje dece. U nizu zapadnih zemalja, skoro polovina učenika ide u školu deset godina i sa svojih sedamnaest godina traži posao (SAD, Velika Britanija, Nemačka....). Drugačiji je slučaj u Francuskoj, gde država brani ustanovu liceja (pre svega finansijski).

Uvođenjem privatnih škola, broj srednjoškolaca bi opao. Smanjio bi se i broj odeljenja. Vlasnik bi zahtevao da u odeljenju bude bar 26 učenika. U Srbiji je bela kuga. Mnoga odeljenja u malim školama rade sa 15 do 16 učenika.

Da li će deo prosvetnih radnika ostati bez posla? Mađarska je, pre nego što je ušla u Evropsku uniju, otpustila oko 20 000 naših kolega.

Danas vlast izbegava razgovor o ovoj temi, Međutim, pre nego što Srbija uđe u Evropsku uniju, nameće joj se zahtev smanjenja broja zaposlenih u državnim službama. Gde će kolege stare 40 do 50 godina da traže posao? Da li se neko u ovoj zemlji smatra obaveznim da pruži odgovor na ovo pitanje?

Pojavljuje se i pitanje kvaliteta nastave i znanja učenika. Da li bi privatne škole imale prednost?

U velikim zemljama (SAD, Nemačka) to nije problem. Broj učenika i studenata u apsolutnim brojkama je vrlo visok. U maloj zemlji, kakva je Srbija, nevolja je što će broj kvalitetnih stručnjaka da se smanji.