Priča o pasioniranom baštovanu koji, pošto nikako ne uspeva da odneguje englesku travu i pored primene svih pravila, dobija odgovor da je za uspeh još potrebno da to radi bar dvesta godina, nigde se ne uklapa tako dobro kao u priču o sindikalnom pokretu kod nas.

Nastali kasno, tačno dvesta godina posle formiranja sindikata u Engleskoj, kolevci sindikalizma, srećom ne prekasno da bi odigrali značajnu ulogu u borbi za promenu sistema, prvi pravi sindikati (takozvani nezavisni, prvi put formirani u nevladinom sektoru), dočekali su nespremno period tranzicije, jer su prevideli činjenicu da su tradicionalni sindikati u svetu prevaziđeni.

Jedni su propadali, drugi se vezivali za jake političke partije da bi opstali, što bi bilo razumljivo i prihvatljivo da pri tome nisu gubili identitet i zaboravljali na svoju misiju.

"Prosvećenost" je izabrala treći put.

Napravljena je strategija za jačanje ekonomske moći članstva i usavršavanje u struci uz oslanjanje na sopstvene potencijale i sopstvenu inicijativu i uz otvaranje prema svetu, saradnju i razmenu iskustava.

Tako je nastala nerazdvojna sprega između Sindikata "Prosvećenost", Zadruge prosvetnih radnika i Nevladine organizacije "Prosvećenost".

Dok su drugi sindikati prosvete, zajedno sa vladama, podizali plate za čuvenih 2,5% i pri tome još nosili zvučni naziv "reprezentativni" (koga predstavljaju?), Sindikat "Prosvećenost" je oživeo Zadrugu prosvetnih radnika, osnovanu 1926. godine i preko povoljnih ugovora svakom svom članu omogućio poboljšanje standarda za 10 do 30%.

Sindikat je inicirao formiranje Nevladine organizacije "Prosvećenost", sa kojom zajedno ostvaruje kontakte na međunarodnom planu, program stručnog usavršavanja (seminari, kursevi, doškolovavanje), obrazovanja dece članova (stipendije, naučne ekskurzije, profesionalna orijentacija) i humanitarne akcije.

U saradnji sa NVO "Prosvećenost", Sindikat stvara mrežu odnosa koji su nezavisni od države, a koji su neophodni svakoj državi i kojima se meri nivo demokratičnosti u svakoj državi , koji čine civilno društvo i koji povećavaju učešće građana u tradicionalnim državnim institucijama i njihovu odgovornost za sebe, za društvo u kome žive i za svoje potomstvo.