|
Privatizacija - da ili ne, više i nije neko pitanje jer proces teče, ali naš "radni čovek" u Srbiji iskonski ne podnosi i ne voli da čuje tu famoznu reč..., ali, sila boga ne moli.
U istorijskoj iznudici vraćamo se sporo, ali sigurno, u sistem koji su naši stariji aklamacijom oterali na "smetlište istorije"...
Zaposleni u obrazovanju mole boga da ih sudbina tranzicije zaobiđe i da i dalje bude sve po starom... Nažalost, neće moći... i prosveta mora da plati danak svim onim godinama življenja u "dogovornoj ekonomiji", bez obzira što su i tada, u veštačkom socijalističkom blagostanju, prosvetari bili deveta rula na svirali. Prvo, prosvetu neće mimoići skoro obaveštenje sa "nadležnog mesta" da ima najmanje 20% viška u svim nivoima radnog procesa i u prosveti! |
Drugo, sindikati ne smeju da budu zatečeni i da udare u prepoznatljivu kuknjavu o nemoći centrale zbog nezainteresovanosti i podeljenosti članstva.
Treće, Sindikat "Prosvećenost", kao jedini koji uvek oseća i vida tri koraka ispred, mora odmah u okviru svojih stručnih timova da sačini hitan "pilot program", u kome će da razradi socijalnu i stručnu taktiku i strategiju spašavanja 20% budućih otpuštenih u jednom gradu ili opštini. Tako će "Prosvećenost" da opravda i potvrdi svoje ime!
Četvrto, takođe neizbežno, bez obzira što će vlast sa tim najviše da odugovlači i taktizira, prosvetari moraju da računaju na privatni sektor i u prosveti.
Osnovno obrazovana jeste povlašćeno i zaštićeno od privatizacije, ali mora da se računa da će se pojaviti ljudi sa kapitalom i idejom da i tu daju primer konkurencije u kvalitetu.
Srednje obrazovanje će kad tad morati da doživi evropsku transformaciju i neće moći da pobegne od masovnije pojave privatnih škola, pod uslovom da kapital bude zainteresovan da investira u određene profile srednjeg obrazovanja.
Za sada prosveta može mirno da spava, jer je zakonodavac isprečio skoro nepremostive prepreke!?
Svakako da Sindikat "Prosvećenost" mora da pokrene inicijativu za javnu raspravu o mogućnostima i potrebama za postojanjem privatnog segmenta u srednjem, pa i u osnovnom obrazovanju... Trebalo bi da se čuju mišljenja struke, roditelja, ministarstva, skupštinskog odbora za obrazovanje, političkih partija, nevladinog sektora i lokalne samouprave.
Kao zaključak u ovom razmišljanju, na pitanje šta bi to kvalitetno novo dovela Privatizacija u obrazovanju, zagovornici istog odgovaraju:
- došlo bi do kvalitetnog skoka za sve učesnike u realizaciji vaspitno obrazovnog
procesa
- garantovano bolju i sigurniju materijalnu osnovu za realizovanje ciljeva obrazovnog
procesa
- dalekosežno planiranje potreba za kadrovima, koji će biti garantovano stručno
obrazovani i praktično osposobljeni, a sve to prema zahtevima i potrebama tržišta
radne snage
- privatna škola mora da pruža kvalitetnu nastavu da bi tržište bilo za nju zainteresovano, a to će da garantuju profesori koji su zadovoljni svojim položajem i kao profesionalci zainteresovani za rad, inovacije u nastavi i svoje stalno stručno usavršavanje u takvom sistemu vezanih garancija, lokalna samouprava biće zainteresovana da bude aktivni učesnik, a svakako i kapital koji želi da ulaže u budućnost kroz osposobljene kadrove, doći će do stvarne i svrsishodne uloge roditelja, kao i centara
za profesionalnu orijentaciju mladih, a sve to država treba da garantuje kroz zakonsku regulativu.
|
