|
| |
| |
| |
 |
| |
|
Посланица просветним радницима |
|
|
 |
него сто година корњача. |
|
| |
П.С. ~ Уз дужно поштовање корњачама. |
|
И тако моше да се живи. |
| |
Нека тако буде. |
| ваш Жељко Репац |
билен бр.3 |
|
|
| |
 |
| |
|
Посланица просветним радницима |
| Ни реч речена, |
| ни реч писана, |
| не значи ништа ако иза ње не стоји човек. |
| |
|
|
Деценијама су просветни радници одвајали за станове и доприносили стварању материјалних вредности у овом друштву, да би сада сазнали да немају никаква права на њих, за разлику од других делатности. Акције вреде за све остале, осим за нас.
Нигде није записано да нешто од тога мора да се поштује. Остаје нам само да се помиримо са тим и да констатујемо да смо поново гурнути у страну.
Право на нешто човек може да добије или да оствари сам.
Пошто их нисмо добили, очигледно нам преостаје да се за та права, која су нам ускраћена, изборимо, односно да их узмемо сами.
Ништа није немогуће и ништа чивека не може спречити да оствари свој циљ ако зна да је у праву. |
| Нека тако буде. |
Ваш Жељко Репац |
билен бр.2 |
| |
| |
 |
| |
|
Посланица просветним радницима |
Све има своје време. |
|
|
Време одмора и време рада. |
Време мржње и време љубави. |
|
|
Прошли смо лоша времена. Дошло је време да напустимо оно што не ваља и почнемо да чинимо добре ствари.
Мислим да нам је свима доста лоших догађања из блиске прошлости, да је сада право време да се окренемо сами себи, да пронађемо у нама оно што је добро и креативно и да сами себи скројимо и сашијемо боље сутра, по нашој мери, јер нико нам неће помоћи ако сами себи не помогнемо.
Ми, просветни радници, који смо толике генерације обучили и доживели да нас наши ученици баце на маргине друштва, морамо признати да нисмо били добри учитељи када смо доживели овакву сурову садашњост.
То не значи да смо сами себе отписали и да још увек не можемо да ствари доведемо на праве вредности јер оно сто чини неки народ је ум, а тај ум - то смо ми . Можда смо се мало уморили, али надам се, односно уверен сам да у нама има још снаге да наш положај доведемо на ниво који нама одговара. Сада смо сиромашни, али сиромаштво је болест која није неизлечива . Стога, ја вас позивам да искористимо своје могућности које су велике и направимо боље сутра. Заборавимо оно што није ваљало. Нека то буде неко лоше искуство које треба избегавати и дајмо, свако од нас, мали допринос овој идеји и резултати, а то је боље сутра, не само за просвету, него и за друштво, неће изостати. |
| Нека тако буде. |
Жељко Репац |
билен бр.1 |
|
|
|
|
|
|
|