|
Последњих петнаестак година , технички развој је био већи него у претходних 150 година, а и даље се захуктава. За разлику од претходних времена, млади прате овај развој технике и без икакве муке користе све техничке новотарије. Многи од тих уређаја могу се и морају користити и у васпитном и едукативном раду са децом, како би се задржало њихово интересоваље за наставно градиво.
Ново нреме подразумева другачије понаша њ е и породице и школе. Родитељи, у страху да ће остати без посла и без довољно средстава за живот, остају на послу прековремено или траже други допунски посао. Деца остају сама, без организованог слободног времена, а родитељи од школе очекују не само адекватно образовање, већ и потпуно испуњење васпитне улоге. Очекивања Министарства, психолога, полицијских инспектора, новинара, политичара и многих других представника друштва су велика кад се говори о улози школе у заштити деце од свих опасности савременог доба. Верске секте, трговци белим робњљем, педофили, криминалци, насилници, уживаоци и дистрибутери дрога и многи други асоцијални фактори стална су претња свим школама и свим узрастима деце. Поред тога, деца ће нека своја интересовања и знатижељу везану за алкохол, међуполне односе, нове врсте забаве и екстремне спортове потражити на Интернету или у друштву својих (незрелих) вршњака, уместо у породици, као основној природној средини.
|
|
Поставља се питање: Може ли професор или учитељ, у раду са тридесеторо деце, за време боравка у школи, у потпуности заменити васпитну улогу родитеља? Какав је то профил људи који је Министарство просвете предвидело да врши васпитну и образовну улогу са младим генерацијама у 21. веку? Како ће изгледати будући просветни радници који ће пратити техничка достигнућа и примењивати их у настави, предавати инспиративно и бити узор својим ученицима? Како ће изгледати будући просветни радници који ће отворено разговарати са децом о политици, пубертету, опасностима сазревања, помажући им да постану психички стабилне особе, особе које имају правилне вредности у односу на новац, туђу и своју имовину, друге особе, други пол, расу, нацију или навијачку групу?
Веровали или не, овај посао ће Влада и Министарство просвете поверити СУПЕРБАКАМА и СУПЕРДЕКАМА, људима у седмој деценији свог живота. Наиме, према статистичким подацима за 2021. годину, 17% активног становништва Србије биће старије од 65 година и скоро половина становништва биће старија од 50 година. Та демографска слика се пресликава и на запослене у школама. Због неспремности Владе да свој рођачки државни апарат скреше на неопходну меру, радни стаж ће се свим запосленим продужити преко границе од 65 година, како би се направила уштеду у пензијском фонду.
Уз дужно поштовање свих старијих колега, међу којима има и оних који су у седмој деценији свог живота одржали и свиј углед и углед своје професије, пракса показује да просветни радници нису натприродни. Са годинама, и њих прате здравствени проблеми, ослабе и вид и слух, попушта им пажња и интерес за рад, издаје их глас и памћење. Од супербаке и супердеке у већини случајева нема ништа. Додајмо томе да је тренутни тренд да сва деца треба да буду заједно у истим клупама, истим учионицама, истим одељењима. То значи да ће исто одељење похађати натпросечно и просечно интелигентна деца, као и ментално ретардирана деца, деца са асоцијалним понашањем и полицијским досијеом, деца са слушним тешкоћама, деца са парализом и парезом, деца мањинских група која не познају језик као свој матични, деца са оштећеним говором или слухом, деца са епинападима или хивом, деца са разноликошћу који само живот може да понуди, а све то ће васпитавати и образовати супербака или супердека са почетка наше приче. Или је истина другачија од оног што се званично прокламује, а то је: НЕКО УРУШАВА ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ! Ко? Са којим циљем? И како је ушао тако дубоко у наш систем одлучивања? |
