|
| |
|
|
Хајде да се играмо школе |
~ Како се (не) спроводи реформа у образовању~ |
| |
Мада се питање рационализације поставља као примаран задатак у области образовања, чини се све да се ова обавеза избегне или одложи, нешто због недостатка разрађеног програма за решавање проблема који би се јавили укидањем једног броја радних места и нерентабилних школа, а нешто због давања примата личним и страначким интересима на свим нивоима управљања, од школских одбора и директора, преко регионалних власти (посебно се односи на Секретаријат Града Београда) до Министарства просвете.
У школама се чувају фиктивна радна места. Број одељења се формира према броју расположивих наставника, а не према броју ученика, како прописује закон. Директори школа на тај начин обезбеђују додатна финансијска средства за школу, јер се финансирање обавља према броју одељења, а истовремено чувају социјални мир и тиме учвршћују своје позиције. При томе, не одговарају за кршење закона. Тако се у јавности ствара лажна слика о броју радних места у просвети, а наставници стичу лажан утисак о сигурности на послу.
Министарство просвете све то прећутно подржава, на тај начин што не обавља одговарајућу контролу или не санкционише ову раширену појаву, а такође са своје стране чини ригорозно кршење закона, као потписник финансијских уговора, које на почетку сваке школске године склапа са школама, без претходне провере њихове законске заснованости. |
|
Епилог ће бити погубан за све стране, као што то увек бива са одлаганим и закаснелим решењима. Када рационализација у образовању крене од финансирања школа према броју ученика, а не према броју одељења, што неминовно следи, имаћемо читаву армију отпуштених наставника и експлозију социјалних проблема који се нису на време предвидели и решавали.
Када су почетком ове школске године неке школе добиле изричит налог да смање број одељења петог разреда, није се радило ни о каквој рационализацији, већ просто о томе да се испоштује законска обавеза, а најодговорнији за то што све то није спроведено пре почетка школске године, и не само ове године, и не само у петом разреду, свакако је Министарство просвете и сам министар.
Овог пута, министар просвете је чак упутио и јавни позив на кршење закона, изјавивши да нема ништа против да локална самоуправа финансира вишак одељења, а градске власти су пожуриле да преко ноћи то и спроведу, уз помоћ нечувене манипулације деце и родитеља и медијске кампање, мада је у целој тој збрци тешко било рећи која страна је била иницијатор. Занемарено је то што су многе школе до тада већ биле обавиле сложен и осетљив посао око спајања одељења и почеле нормално да функционишу у оквиру нове организације рада, уз потпуно разумевање од стране родитеља. У року од само пар недеља, једним потезом све је враћено на старо.
Шта је све добијено? Европска унија, као потенцијални улагач у образовање у Србији, добила је информацију да се овде рационално троши, с обзиром да су смањена средства која у школе иду директно преко Трезора. Грађани Србије су добили слику економски јаке државе, која себи може да приушти наставу на високом нивоу. Озлојеђени родитељи (значајно бирачко тело) су задовољни. Наставници су задржали фиктивна радна места. Деца су поштеђена наводних траума. |
|
Ми постављамо питања: Ко продужава агонију школства? Које то новце (и чије) Градска влада троши? Колики је новац у питању? Нису ли та средства могла да се употребе за подизање стандарда наше професије и реформу образовног система која би, поред осталог, створила реалне основе за остварење педагошки оправданог захтева за смањењем броја ученика у одељењу па и за укидањем одељења у класичном смислу речи? Шта ће бити када се промене владајуће гарнитуре на градском и републичком нивоу? Ко то хоће у Европу, а ту исту Европу обмањује? Шта са школама, а таквих има и у Београду и шире у Србији, које се редовно придржавају закона при формирању одељења и у којима наставници тешко раде, али раде, са тридесетак ученика? Шта ако неко од нас, као лојалан грађанин и као порески обвезник, поднесе тужбу против конкретних појединаца (директора, секретара за образовање, министра) због елементарног кршења закона и злоупотребе положаја? Да ли живимо у паралелном свету?
Питања је много, а одговор један: Крупним корацима удаљавамо се од идеје правне државе. Само још фигура Цара Стефана Душана Силног испред Палате правде , са Закоником изнад главе, показује и подсећа да је закон изнад појединаца, странака и институција. |
|
О закону: Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми, или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо разара законик, није по правди и по закону, како пише законик, судије томе писму да не верују, него да суде и врше како је по правди. (Из Законика Цара Душана) |
| |
|
| |
|
Проф. мр Мирјана Јовановић |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
