12. марта 1874. године Михајло је доспео на острво Елис, улазну капију Америке. Тек тада је схватио страшну истину. Не зна енглески језик, нема новаца и нема појма о начину живота у Америци. Успоставио је контакт са немачким исељеницима, а они су му препоручили да вредно ради, научи енглески и пет година проведе као "жутокљунац" док не добије држављанство Сједињених Америчких Држава.

Михајло је послушао тај савет. Искористио је своје искуство из Идвора и запослио се на фарми. Био је вредан и интелигентан и брзо је научио енглески језик. Када је фарма у Делаверу постала тесна младом Пупину, кренуо је у Њујорк, у потрази за послом. Радио је као помоћник ложача, као радник у фабрици кекса, цепао је дрва, копао канале...Али сваки слободан тртенутак проводио би у учењу и стицању знања потребних за будуће школовање.

Када је постао амерички држављанин, Михајло се пријавио на Колумбија универзитет. Двоумио се између књижевности и природних наука. Природне науке су превладале, тако да је Михајло Пупин постао студент математике и филозофије. Био је један од најбољих у генерацији.Био је изванредан спортиста. Помагао је другим студентима. Примио је Тиндалову стипендију и о трошку универзитета био је послат на специјалистичке студије у Кембриџ, у Енглеску. У Кембриџу је Михајло упознао физику, науку у развоју, и од тада се бавио физиком до краја живота.

Постдипломац Михајло Пупин је потом послат на докторске студије у Берлин, у тадашњу царску Немачку, где је студирао експерименталну физику код професора Хелмхолца, једног од најчувенијих научника тадашње Европе.

По повратку на Колумбија универзитет др Михајло Пупин постао је редован професор. Предавао је на више катедри преко тридесет година. За то време бавио се и научним радом. Михајло Пупин има 24 патента, а неке од њих користимо и данас.

Најпознатији од њих је Пупинов калем, који је омогућио велики домет телефона. Прва телефонска линија са Пупиновим калемовима поставњена је између Берлина и Франкфурта. Сименс, који је производио прве Пупинове калемове, финансијски је процветао захваљујући овом послу. Иако су пронађени пре више од 100 година, калемови функционишу и данас.

Други велики Пупинов изум омогућио је да се већи број телефонских разговора проведе кроз исту телефонску линију. Сваки телефонски разговор је добио свој канал, фреквенцију на којој се одвија, тако да несметано путује са осталим разговорима кроз жицу. У Михајлово време више десетина, а данас више десетина хиљада телефонских разговора, путује кроз једну линију.

Михајло Пупин је био први физичар на тлу Америке који је проучавао X -зраке. У то време, рентгенографисање је трајало веома дуго, по неколико сати, а добијени снимци нису били завидног квалитета. Пупин је установио је начин добијања брзе рентгенске фотографије, уз помоћ секундарних рентгенских зрака и овај метод се и данас, готово у непромењеном облику, користи код рентгнеског снимања.

Када је почео Велики рат, који ће се много касније назвати Први светски, председник САД, Вудров Вилсон, обавестио је свог саветника за текничка питања, др Михајла Пупина, да ће, ако Америка уђе у рат, немачке подморнице представљати велики проблем у саобраћају преко мора, а да већ тада, 1915. године, успешно ометају допремање стратешких сировина из колонија у Француску. Михајло Пупин је окупио тим стручњака и давне 1915. године поставио темеље технологије која се и данас користи, а то је улзразвучна технологија.

1916. године, Краљ, Влада, војска и сви који су могли, кренули су преко Албаније ка Грчкој. Са Крфа, Никола Пашић, председник владе, послао је молбу Влади Француске и затражио робни кредит за набавку опреме за војску. Како је у то време Француска била под јаким ударима Немачке и како је исход рата био неизвестан, молба Николе Пашића је одбијена, јер Србија није имала чиме гарантовати повраћај кредита. Са овом одлуком Француза, Никола Пашић је тешка срца изашао пред Владу. А тамо је регент Александар показао телеграм из Америке, од Михајла Пупина, у коме је писало: Брате Сандро, реци брату Николи да пише кредит за војску. Ја сам пописао сву своју имовину и на то узео кредит који ти шаљем као гаранцију. Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја! Пупин је узео хипотекарни кредит код Америчких банака, заложивши сву своју имовину. На основу тог кредита, српска војска је добила француске униформе, трометне Лебел пушке и доста друге, углавном дотрајале опреме. Са тим оружјем се српска војска, преко Солуна и Кајмакчалана, вратила у отаџбину. Никла Пашић је вратио кредит, а Михајлу је скинута хипотека на заложену имовину. Током рата, Пупин је окупљао добровољце међу исељеницима у Америци и финансирао њихов пут до Солуна.

По завршетку рата, Пупин се активно укључио у политику. 1919. године, нашао се у позадини америчке делегације у Версају и помогао да се нацртају границе Краљевине СрбаХрвата и Словенаца. Управо захваљујући Михајлу, нацртане су границе према Бугарској и Мађарској, а Банат је остао у саставу Србије, Барања такође, док су Блед и околина припали Словенији. Пупин је због тога и данас почасни грађанин Бледа.

Пупин је помогао и економију новонастале краљевине. Окупљао је банкаре и финансијере и њихов новац усмеравао у нашу економију. Сам је лично био велики донатор, поготову у неразвијеним крајевима. Оснивач је "Пупиновог фонда" којим је предвиђено школовање младих, првенствено ратне сирочади, у занатским школама.

Остао је запамћен и као мецена ликовних уметника. На Пупиновом имању у околини Норфолка често су виђани сликари и вајари који су боравили у Америци - Иван Мештровић и Паја Јовановић. Са Урошем Предићем Михајло је био пријатељ још из гимназијских дана у Панчеву. Помагао му је колико год је могао. Откупљивао би његова дела и слао их као поклон Народном музеју у Београду.

У приватном животу, Михајло Пупин је био цењен супруг и вољени отац. Први пут се ожено, одмах по повратку у Америку са докторских студија, Саром Катарином Џексон и добио ћерку, Варвару Пупин. Нажалост, веома рано је остао удовац и извесно време провео је сам. Да би му помогли и спасли га депресије, колеге са универзитета купиле су му коња, а Михајло је био велики љубитељ и познавалац коња. Коњ је победио у неколико трка. У зрелим годинама оженио се удовицом Смит, са којом је остао до краја живота.

Др Пупин је био радо виђен у друштву. Екстравертан и увек весео, знао је да направи право расположење. Био је одличан ликовни уметник, лепо је певао и знао да свира мандолину.

Пупин је имао ретку прилику да га славе за живота. Био јецењен професор, кога су волели његови студенти. По речима Исидора Рабија, Пупинова предавања су била интересана и увек посећена. Свима се чинило да тај човек зрачи неком светлошћу која обасја просторију када у њу уђе.

Носилац је неколико почасних доктората разних универзитета, као и бројних признања за свој рад. Носилац је Едисонове медаље, која је у рангу са Нобеловом наградом, а додељује се за проналазаштво. Добитник је и Пулицерове награде за своју аутобиографију "Са пашњака до научењака".

Иако је током свог рада сарађивао са великим бројем научника, Михајло Пупин готово да није имао додира са Николом Теслом. Тесла и Пупин представљали су два света. Физички су се разликовали.Тесла је био висок и сув, док је Пупин био низак и јак. По образовању, Тесла је инжињер и проналазач, док је Пупин професор и научник. Али, највећа разлика је у начину рада. Тесла има свој свет, све смишља у глави и када то његови сарадници-мајстори направе, уређај се једноставно пушта у погон. Пупин је класични научник. Прво постави проблем, па теоријску расправу, затим прорачуне и експерименте и на крају усавршени уређај. Да се којим случајем десило да раде заједно - само би сметали један другоме. Михајло Пупин је подржао Теслу у "Рату струја" и на Михајлово залагање индустријалац Вестингхаус је указао поверење Тесли и његовим наизменичним стујама, али у спору између Тесле и Марконија, Пупин је подржао Марконија, који се слави као изумитеља радија, мада се сматра да је то Теслин проналазак.

Пупин је био у самртничкој постељи и неправда коју је починио Тесли није му дала мира. Некако су Срби у Америци и наш амбасадор у Вашингтону успели да намоле Николу Теслу да се помири са Пупином.Тесла је посетио Михајла и после деценија ћутања поздравио га речима: Како си, мој драги пријатељу? Руковао се са њим, што никада није чинио, и провели су неко време у разговору. Тесла се вратио у своју хотелску собу, а пар сати касније, Пупин је умро.Тако је своје овоземаљско постојање окончао Михајло Пупин, 12. марта 1935. године. Сахрањен је на гробљу Водлон, у Бронксу, где му се и данас налази гроб.

Данас, да је овде поред нас и да може да сагледа сав овај наш свет комуникација, Михајло Пупин се не би изненадио. Бежични пренос података, антене које хватају само одређену фреквенцију, фреквенцијска модулација, антене усмереног поља дејства, таласоводи, Интерент и нуклеарна енергија - све ово би му било јасно. Михајло Пупин је изумитељ свега овога. Ако не директан, онда је бар учествовао у постављању темеља ових технологија. Стога можемо слободно рећи да је Михајло Пупин, рођен у XIX веку у Идвору, а живео и радио у Америци у XX веку, нама данас направио XXI век.