Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама садржи одредбе по којима је, поред осталог, директор дужан : да обезбеди средства и утврди начин стручног оспособљавања запосленог (члан 8.); да запосленом, по основу солидарности, исплати помоћ у случају настанка тешке трајне инвалидности, у случају боловања дужег од три месеца и у случају набавке медицинских помагала или лекова (члан 29.); да запосленом исплати јубиларну награду у години када наврши 10, 20 или 30 година радног стажа (члан 31.); да обезбеди новогодишњи поклон за децу запослених до 11 година старости (члан 32.), а може и за децу до 15 година (према Закону о раду и радним односима).

Међутим, Колективни уговор не даје одговоре на питања: Шта то значи "директор је дужан"? У име кога је дужан? Ко стоји иза тога? Кога он представља? Како може ту своју обавезу да оствари? Коме треба да се обрати? Одговор који дају директори - "Пара нема, а неће их ни бити" - није прихватљив. Пара има и мора их бити, то каже закон.

Постоје и многе друге обавезе директора према синдикату и запосленима, којих се они не придржавају. Не само да директори не испуњавају ове своје обавезе, већ је постала редовна пракса да се, поводом свих питања, позивају на "дискреционо право директора", што је, једноставно речено - лаж, јер такво право актуелни закон не познаје.

Kадија те тужи, кадија ти суди.

Како је могуће да је из периода петстогодишњег ропства под Турцима остала да фигурира у закону одредба која гласи: Директор установе покреће, води, доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог, у складу са законом (члан 129. Закона о основама система образовања и васпитања).

А ми хоћемо у Европу!

Оштећени је принуђен да се обрати нашем неефикасном правном систему и води спорове у трајању од три и више година. Ако се деси да и добије спор, не постоји начин да своје право и оствари. Може да се обрати и јавном тужиоцу, али овај или не зна, или неће да ради свој посао (ми то не знамо) па га упућује на приватне тужбе суду. По истом принципу поступа и Инспекција рада.

Закон о раду и радним односима предвиђа поступак арбитраже (члан 194.), која свој посао обавља тако што не оставља никакву другу могућност оштећеном, него да отвори судски процес.

Аутентичност текста потврђује личним искуством и сноси пуну одговорност за његову веродостојност