|
| |
|
Чега се плашимо
|
да ли колеге желе да се измени њихов неповољни положај у Србији |
|
|
Питање се намеће. Зашто су колеге толико незаинтересоване за мењање стања у просвети? Време масовних убица, који воде Србију, као што су били Алексансар Ранковић, Слободан Пенезић Крцун, Светислав Стефановић, Војин Лукић (УДБА), Јефта Шашић (КОС) неповратно је прошло. Већ је Тито морао да се ослободи већине верних Кербера кад су обављали прљаве послове. Оставио је само Јефту Шашића.
Не морамо и даље да се плашимо упада њихових зликоваца у наше станове. Армија полицијских доушника, која је испратила на Ново гробље 1983. г. Свог великог шефа, данас представља прошлост. Након Титове смрти, просветни радници нису били у обавези да потказују изјаве својих ученика полицији и обрнуто, ученици више нису морали да потказују професоре.
|
Мало ко се сећа - велики шеф полиције је забранио протераним Србима током Другог светског рата, да се 1945, године врате на Косово. Србија и српски народ више нису таоци ни СКЈ-а, ни Коминтерне, ни ДБ-а, ни КОС-а, ни ЈНА, чак ни Краљевине СХС и југословенског краља, који више никоме није потребан. Могао би да се јави само престолонаследник Кнежевине Србије. Ми, просветни радници, можемо већ сада слободно да делујемо и унапредимо просвету у Србији. Питање је личне одлуке. |
Радивоје Недељковић |
| |
|
|
|
|
|
|
|
