|
Градска Влада је 27. новембра 2007. године у дневним листовима објавила конкурс за продају 1.000 социјално непрофитних станова, који ће се налазити у Војвођанској улици (блокови 61 и 63) и у насељу ''Др. Иван Рибар''. Станови се продају по производним ценама са роком отплате до 20 година, са учешћем 20 одсто производне цене стана и годишњом каматом од 0,5 процената. Право учешћа на конкурс имали су, између осталих, и запослени у образовању и научноистраживачкој делатности, и то:
високошколским установама и организацијама које обављају научноистраживачку делатност са седиштем на територији града Београда - 50 станова;
основним и средњим школама и домовима ученика и студената са седиштем на територији Београда - 110 станова. |
Конкурс је затворен 26.12.2007. године, а стигло је 7.036 пријава, при чему овај број није коначан. Међу пријављенима, запослених у просвети има 1.094, а у високошколским установама 545, што је приближно 10 пријављених на један стан, односно 11 у високошколским установама. Не треба заборавити да велики број запослених у просвети није ни конкурисао сматрајући да нема никакве шансе на конкурсу.
Добро је што овакви конкурси постоје, али број пријављених довољно говори о интересовању запослених и жељи државе да ове проблеме стварно решава. При томе треба напоменути велико малтретирање и понижавање у прикупљању разних папира и папирића по општинама, судовима и полицијским станицама. А и цене свих потврда, као и оверавање фотокопија нису занемарљиве, а крећу се од 163 динара (судска овера) па до неколико стотина динара (овера у општини) по документу. Интересантно је и добијање потврде о пребивалишту која се плаћа 300 динара, чека 7 дана, а потребна је за сваког члана домаћинства (добија се уз силно чекање и малтретирање у дугачким редовима само у градском секретаријату у Љермонтовој улици). Ако сте документацију предавали последњих дана конкурса онда треба урачунати и вишечасовно чекање испред Градске управе града Београда.
Све је то могло бити елегантно урађено само попуњавањем пријава, без икаквих трошкова, а онда они који прођу на конкурсу би са великим задовољством јурили потребну документацију. Осталих 6.036 грађана били би поштеђени свих непријатности и трошкова којима су били изложени неколико недеља јурећи за потребним папирима. То би значило да неко стварно брине о грађанима и њиховим потребама и проблемима.
Један старији Београђанин тих дана пробијајући се кроз гужву упита: ''Децо, шта се чека у овом реду''. ''Станови градске владе'', рече му неко из реда. ''Па јесу ли џабе, кад је оволика гужва?''
У светлу ових чињеница треба посматрати и најновију понуду нашег синдиката о куповини станова на кредит за чланове СПР ''Просвећеност''. Синдикат се овог пута појављује као посредник између својих чланова и инвеститора, односно продавца. Станови се налазе у Кнежевачкој улици (општина Раковица) и требало би да буду усељиви на пролеће. Цена квадрата, за чланове синдиката, је 950 ЕУРА. Синдикат, такође, уговара и тражи најповољније услове кредитирања за своје чланове. С обзиром да је, данас при куповини стана најважније направити добар уговор са озбиљном фирмом (по пристојној цени) и наћи банку која нуди повољне услове, онда је ова понуда синдиката вредна пажње и треба је пажљиво размотрити.
За младе људе запослене у просвети, који немају решено стамбено питање, ово је лепа прилика да без непотребног малтретирања и сувишних трошкова дођу до свог животног простора. Ипак, на срећу, неко и о томе брине.
|