"Просвећеност"
Синдикат просветних радника
 
         
Deklaracija
e-пошта:

Teл. (011)

3610 - 132
2645 - 310

 
Билтен 4 - 2008.
 
Истраживачки рад наставника

Истраживачки рад наставника има велико значење у превладавању традиционалних метода, облика садржаја рада, посебно у савременој и несавременој школи.

Увођењем нових наставних подручја у којима ће се у дијалектичком јединству презентирати наставни садржај, што неминовно условљава мењање положаја и улоге наставника који ће све мање бити предавач и испитивач, а све више истраживач, стратег, програмер, педагошко-психолошки дијагностичар и организатор васпитно-образовног процеса.

Не може се замислити савремени наставник који не тражи нова решења и не прати савремена знанствена достигнућа.

Питам се често, да ли је друштво обезбедило наставнику услове за праћење достигнућа у науци и техници, кад је његов лични доходак једва довољан за преживљавање.

Већина школа је променила прозоре и врата, а у учионицама наставна средства набављена пре педесет година, значи неупотребљива.

Рачунари су мисаона именица, ретки су и наставници који у кући имају рачунар. Осим вербалне комуникације,креде,табле и умећа драгих колега који сами израђују наставна средства, ништа ново се и не користи.

Некада се планирању и програмирању поклањала велика пажња. Програме су радили тимови стручњака, укључујући и наставнике практичаре.

Не постоје стални планови који се могу допуњавати новим научним и техничким достигнућима.

Наставник је у веома тешком положају. Он за кратко време мора конкретизовати садржаје које треба ученик усвојити,зависно од услова средине и одељења,проценити материјалне и интелектуалне способности ученика,а посебно ученика првих разреда на почетку школске године.

Наслушала сам се приче бивших министара просвете како наставници ништа не раде, осим што плету,везу и хеклају на часовима,што ме подсети да заправо они и не знају како изгледају деца.

Читајући недавно објављени интервју господина министра Зорана Лончара у недељном часопису " НИН " поводом штрајка Синдиката просветних радника у којем , уместо да говори о штрајку, он на почетку наводи да је од својих пара купио "Заставу и грб Србије " нисам могла да не коментаришем.

Сви ми свакодневно купујемо фломастере, разне папире, графофолије, боје и многа друга средства. Па у току радног века када бисмо израчунали утрошене паре, била би то "позамашна свота " .

Сматрам да би се заиста друштво већ једном требало позабавити овом браншом која већ дуги низ година тапка у месту.

Наводим пример једног мог колеге, врсног стручњака математике који је дао изјаву у једном часопису: "Плата коју добијам за свој мукотрпан рад је довољна за чување деце. "

Седамдесетих година, школа у којој сам радила, угостила је шведске студенте седам дана. Они су били одушевљени нашим радом, знањем и умећем у раду. Када сам им рекла колика ми је плата, грохотом су се насмејали и мислили да их лажем, на што су ми одговорили да је код њих већа социјална помоћ.

Ако заиста желимо да сваки наставник суделује у истраживачком пројекту, проводи властито истраживање пројекта, знанствено доприноси истраживању и унапређивању образовно-васпитног процеса у школи и изван ње, онда је наша дужност да му омогућимо и створимо услове у којима ће безбедно радити и изграђивати савремено друштво.

Даринка Марковић

 

 
 
дизајнирао и урадио web-studio Bolle