Иако је овај КУ ступио на снагу пре годину и четири месеца, а надали смо се да ће права и обавезе запослених остварити аутоматски, вољом и извршавањем дужности одговорних, за нека се не можемо још увек ни да изборимо.

Пођимо редом:

- Директори при подношењу извештаја о раду не обавештавају синдикат о извршеном пријему у радни однос.

- Често се не остварује право и обавеза запослених на стручно усавршавање учешћем на семинарима, јер се "нема пара за котизацију".

- Нема се пара за исплату помоћи у случају болести - боловања дужег од три месеца, у висини једне просечне месечне плате, набавке лекова и сл.

- Исплата јубиларних награда је специфичан проблем, јер "министарство не одобрава паре" сваке године, па се запослени доводе у неравноправан положај.

- О пригодном поклону за Нову годину деци запослених нема ни говора - ни ту нема средстава.

- Услови рада и права синдиката су посебна прича. Остварење права председника синдикалне организације за обављање његове функције на 20 плаћених часова месечно, односно на сразмеран број, ако је у синдикалну организацију учлањено мање од 50% запослених, тешко се остварује.

- Колективне уговоре у установама требало је усагласити са овим уговором у року од три месеца од дана ступања на снагу овог уговора, а то није испоштовано.

Морамо се изборити за остварење већине својих права, јер се неће сама по себи остварити.