И онда си ту. У првом правом. У првом разноумном. Првом разборитом. Разумном. Покушај први. Искра прва. Насупрот оној једноличној, безбојној, безгласној, вишевековној јаловини што државном је зваше. У којој си морао бити. А ниси био. Ниси био омутавео. Оглувео. Ни отупео толико. Да у пилећарењу том вечитом саучествујеш.
Разумеш ти то.
И опет - још један трачак. Искра још једна. У независност улећеш. Рачунаш - више вас је. Јачи сте. И отпор би. И отпор си. И сав од жеље догореваш. Да се крене. Да позиву достојанство вратиш. Да достојанство човека себи, човеку, вратиш. И крећеш опет. Не даш. Не даш да човека у теби руше. Ал независност то би. Независна. А ти ипак јеси, бар мало јеси, зависан. Од ума свога. Од духа свога. Разума.
Разумеш ти то.
Па унија. Па хоћеш ли? Па колико те је? Па легитимиши се. Па напред, кроз зид. Па и ти. А њима - ништа. Па вичеш ли? Разглавих. У!!!Ни-ја!!!
Разумеш ти то.
И коначно - просвећен си. И њих уважаваш, и своје имаш. И верујеш. И концензус имаш. Нема се куд. До ноката. Сви заједно. А онда - један. Самостални. Самостално потписује. За све. Јер он је само - сталан. И стално сам(о)одлучује. Само он стално векује. И само њега Опет Власт - Амин - Министар - Аминује. Да вам коб кроји. Нека он само стално одлучује.
Разумећеш. Ма разумећеш и ти то, ти - то, ти - то...
Време овдашње и будуће.
Просветно. Просвећено.
Они преговарају. Ти делаш. Усавршавање? Договорено. Кров над главом треба! Нема проблема. Завршено. Они се договарају. Теби - одмор. Од проблема. Свакодневних.
Побећи? Бирај. Ништа лакше.
Дошколовати се! Просветом просветити! Треба помоћи! Децу школовати! Болесне лечити! Старима се наћи! Ту си. Има те. Можеш. Све више знаш.
Сад разумеш. И можеш. И умеш. И хоћеш!!!
Ивица Стојановић |
