Многи наставници разредне наставе, били су врло скептични по питању дошколовавања на Учитељском факултету. Било нам је тешко да замислимо како да ускладимо породичне и пословне обавезе са обавезама на факултету и учењем, односно студирањем.

Синдикат "Просвећеност" је први покренуо акцију дошколовавања на Учитељском факултету у Београду и помогао нам је да превазиђемо све наше страхове и недоумице.

Омогућено нам је плаћање школарине и уџбеника на рате, организована су нам предавања, ванредни рокови и групно полагање испита. Док су остали студенти чекали у редовима на факултету да пријаве испите, ми смо то обављали уз кафу и сок у просторијама Синдиката.

У сваком тренутку имали смо огромну моралну подшку од стране свих запослених у Синдикату, а највише нас је храбрио наш председник Синдиката господин Жељко Репац, који је често са нама проводио сате, а понекад и дане на факултету, у ишчекивању резултата испита.

У нашој првој генерацији, која је почела студирање у јануару 2005.г., уписано је нас 87, у септембру се тај број попео на 300, а од тога је до краја 2006. дипломирало је 200 студената и стекло звање ПРОФЕСОР РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ.

Осим што смо врло успешно и експедитивно полагали испите, дружили смо се и на неки начин вратили у школске дане. Створили смо "нераскидиве везе" међу нама које ће остати за цео живот.

Захваљујући Синдикату "Просвећеност" постигли смо оно што нам се чинило неоствариво и уз подршку и разумевање, постали "дипломирани професори разредне наставе" и због свега тога од нас једно велико хвала.