На ово питање део одговора могу да пруже просветни радници. На други део, већи, може да одговори само Влада. Овде се задржавамо само на проблематици о којој свакако имају шта да кажу људи који раде у просвети.

У Србији се данас много спомиње "Болоњска декларација". Да ли су све европске земље прихватиле предложени уговор? Француска није усвојила ову декларацију. Пре свега, у овој земљи постоји школа која се зове Лицеј, а одговара средњој школи. Њени ученици остварују врло квалитетно знање. Припремљени су да конкуришу за упис на факултет. Најбољи факултети су Поликтектник и Грандзекол. Ту се школују кадрови Француске.

Шта то нуди Болоњски уговор? Садашњој привреди неопходни су приучени радници, довољно образовани да схвате шта инжињер од њих очекује. Очекује се да савладају информатику, виши курс, разуме се, али не долази у обзир да учествују у научним пројектима. Високе технологије ће остати непознате. Знаћемо само како се компликоване направе користе.

Приватни универзитети не морају да прихвате овакав тип школовања. Ко има новац може да се и даље бави науком и учествује у стварању високих технологија. Мало је вероватно да ће Француска прихватити "Болоњску декларацију".

Да ли се млади људи у Србији спремају да учествују у научним истраживањима или је њихова улога да само примењују туђа знања? Наше Министарство би могло да се обрати Французима, да добије њихово виђење "болоњског пројекта". Нема разлога да се више пута промисли шта се добија, а шта се губи усвајањем оваквог предлога из Болоње. Синдикат "Просвећеност" о овом питању има своје мишљење и спреман је да га јавно изнесе.

Радивоје Недељковић