Примања наставника су увек била мала у поређењу са другим професијама, али су остале околности биле мало примереније.

Ауторитет наставника је последњих неколико година потпуно деградиран, пре свега односима Министарства просвете, родитеља и ученика.

Наставник је препуштен сам себи.

Никада заинтересованост родитеља и ученика за успех у образовању није била на нижем нивоу.

Родитељи желе да им деца буду успешна у образовању, а да при томе ништа не чине да до тога дође, чак врло често вуку негативне потезе.

У школама је све већи хаос. Ученици данас раде и оно што пре десетак година нисмо ни помишљали да може да се деси.

Данас, али и од вајкада се успешним наставником сматрао онај који:

- има дисциплину на часу

- добро предаје

- реално оцењује

- поштује личност ученика

- лако остварује комуникацију са ученицима

- никад није био у позицији да му ученик одбије послушност.

Једном речју, наставник са ауторитетом .

Шта је решење за ситуацију која се временом погоршава?

Организацију рада у школи подићи на виши ниво, што подразумева способне, а не "политичке" директоре.

Основна школа да буде обавезна закључно са шестим разредом, а да редовна основна школа има осам разреда.

Тако би се вратио ред и рад у основну школу, а наставници би, захваљујући доброј селекцији, били успешни у настави.

Тиме највише добијају ученици, а затим и сви остали актери образовања.