Наш синдикат, Синдикат <Просвећеност>, помогао је нама, <наставницима разредне наставе>, да напокон скупимо храброст и покушамо да постанемо <професори разредне наставе>. Упис и дошколовавање на Учитељском факултету у Београду за многе од нас је био неостварен сан све док нисмо чули за повољности које нам пружа <Просвећеност>. Синдикат је успео да нам смањи школарину и да нам омогући плаћање школарине, уџбеника и практикума на рате.

У првој групи уписаних студената било нас је 136. Већ сада, након годину дана, више од половине уписало је четврту годину. Много нам је помогло то што смо врло организовани приликом размене информација, уџбеника и осталог материјала. Синдикат нам је омогућио да пријављујемо испите у његовим просторијама, тако да не чекамо у редовима на факултету. Чак смо и четврту годину уписали по старој цени школарине.

Сада већ постоји и друга група студената, њих 120, а ту је и група студената из Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја, која похађа предавања у Тутину, а испите полаже у Новом Пазару.

<Добар глас се далеко чује>, тако каже наш народ, а за Синдикат <Просвећеност> ова изрека може да се примени.

Врло брзо су и остали синдикати прихватили исту идеју и кренули путем <Просвећености>.

Дивно би било да идеје овог Синдиката буду креативна инспирација осталим синдикатима просвете. Добро би било да рад <Просвећености> постане модел и узор радницима у образовању. Корисно би било да и други факултети Универзитета у Београду следе пример Учитељског и отворе своја врата.