На мапи Србије, подељеној на области обојене јарким бојама, од којих свака представља интересну зону фондација западног света задужених за подстицај развоја овог региона, упадљиво се издваја, негде ближе средини, као отцепљени део старе географске карте на свеже окреченом зиду, бела, необојена зона - Београд са ужом околином. Казна за старе грехе или грешке, за политику режима прошле деценије и прошлог века креирану у престоници, како је објашњено делегацији Синдиката <Просвећеност> приликом званичне посете једној од наведених организација.

Тако су бројна удружења грађана, регистрована у белој зони Београда, добила донације, нарочито она која окупљају угрожене, дискриминисане, параноичне, недорасле и прогнане. Од кога прогнани!? У Београду!? Али зато, ако сте припадник нечега што иоле личи на просвету и образовање, неће вам помоћи ни ватрено црвена Источна, ни наранџаста Западна Србија. Донација за просвету на тлу Србије, једноставно, нема. Ни за програм перманентног образовања, ни за лечење и превенцију професионалних обољења, ни за решавање стамбених питања, ни за школовање деце просветара...

Синдикат <Просвећеност> се обратио Министарству просвете тражећи сарадњу у реализацији свог програма који обухвата: -превазилажење последица транзиције; -преквалификацију; -обуку за допунска занимања; -дошколовавање; -изградњу станова за просветне раднике под условима прихватљивим за ову професију; -покретање иницијативе за приватизацију школске имовине... Осим бледог, куртоазног, усменог признања за идеје и акције, ништа нисмо добили.

Удружења за повратак (читај: одлазак из Београда и Србије) добијају бесплатно локације за изградњу (остајте овде!), док Школски одбор и директор основне школе из Сурчина неће ни да чују за предлог Синдиката <Просвећеност> да се неискоришћено земљиште којим школа располаже употреби за изградњу станова за просветне раднике.

Синдикат <Просвећеност>, који је покретач велике акције дошколовавања на Учитељском факултету у Београду, у коју су се укључили и други синдикати просвете, први се обратио Секретаријату за образовање Београда са позивом на сарадњу, рачунајући на финансијску подршку за све ванредне студенте Учитељског факултета, али је у Секретаријату одлучено да се новчана помоћ упути искључиво члановима других синдиката. Типичан пример злоупотребе положаја.

И то није све. Оно што је незамисливо у Европи и свету, где донатори строго контролишу употребу сваког уложеног цента, извесни синдикат просвете је, поред осталог, добијени новац од државе искористио за врбовање чланова Синдиката <Просвећеност>, нудећи им по 12000,00 динара за школовање (ни мало занемарљива цифра, половина професорске плате), ако пређу у тај синдикат.

Од триста чланова Синдиката <Просвећеност>, који тренутно студирају на Учитељском факултету, ову понуду је прихватило само троје.