По позитивним законима обавезно је само основно образовање. Средње и факултетско није. Ширењем броја приватних школа (те замисли слушамо већ две године) поставља се питање шта ће се десити са запосленима у овим установама.

Прво, сви родитељи неће моћи да плате школовање своје деце. У низу западних земаља, скоро половина ученика иде у школу десет година и са својих седамнаест година тражи посао (САД, Велика Британија, Немачка....). Другачији је случај у Француској, где држава брани установу лицеја (пре свега финансијски).

Увођењем приватних школа, број средњошколаца би опао. Смањио би се и број одељења. Власник би захтевао да у одељењу буде бар 26 ученика. У Србији је бела куга. Многа одељења у малим школама раде са 15 до 16 ученика.

Да ли ће део просветних радника остати без посла? Мађарска је, пре него што је ушла у Европску унију, отпустила око 20 000 наших колега.

Данас власт избегава разговор о овој теми, Међутим, пре него што Србија уђе у Европску унију, намеће јој се захтев смањења броја запослених у државним службама. Где ће колеге старе 40 до 50 година да траже посао? Да ли се неко у овој земљи сматра обавезним да пружи одговор на ово питање?

Појављује се и питање квалитета наставе и знања ученика. Да ли би приватне школе имале предност ?

У великим земљама (САД, Немачка) то није проблем. Број ученика и студената у апсолутним бројкама је врло висок. У малој земљи, каква је Србија, невоља је што ће број квалитетних стручњака да се смањи.