Приватизација - да или не, више и није неко питање јер процес тече, али наш "радни човек" у Србији исконски не подноси и не воли да чује ту фамозну реч..., али, сила бога не моли.

У историјској изнудици враћамо се споро, али сигурно, у систем који су наши старији акламацијом отерали на "сметлиште историје"...

Запослени у образовању моле бога да их судбина транзиције заобиђе и да и даље буде све по старом... Нажалост, неће моћи... и просвета мора да плати данак свим оним годинама живљења у "договорној економији", без обзира што су и тада, у вештачком социјалистичком благостању, просветари били девета рула на свирали. Прво, просвету неће мимоићи скоро обавештење са "надлежног места" да има најмање 20% вишка у свим нивоима радног процеса и у просвети!

Друго, синдикати не смеју да буду затечени и да ударе у препознатљиву кукњаву о немоћи централе због незаинтересованости и подељености чланства.

Треће, Синдикат "Просвећеност", као једини који увек осећа и вида три корака испред, мора одмах у оквиру својих стручних тимова да сачини хитан "пилот програм", у коме ће да разради социјалну и стручну тактику и стратегију спашавања 20% будућих отпуштених у једном граду или општини. Тако ће "Просвећеност" да оправда и потврди своје име!

Четврто, такође неизбежно, без обзира што ће власт са тим највише да одуговлачи и тактизира, просветари морају да рачунају на приватни сектор и у просвети.

Основно образована јесте повлашћено и заштићено од приватизације, али мора да се рачуна да ће се појавити људи са капиталом и идејом да и ту дају пример конкуренције у квалитету.

Средње образова њ е ће кад тад морати да доживи европску трансформацију и неће моћи да побегне од масовније појаве приватних школа, под условом да капитал буде заинтересован да инвестира у одређене профиле средњег образова њ а.

За сада просвета може мирно да спава, јер је законодавац испречио скоро непремостиве препреке!?

Свакако да Синдикат "Просвећеност" мора да покрене иницијативу за јавну расправу о могућностима и потребама за постојањем приватног сегмента у средњем, па и у основном образовању... Требало би да се чују мишљења струке, родитеља, министарства, скупштинског одбора за образовање, политичких партија, невладиног сектора и локалне самоуправе.

Као закључак у овом размишљању, на питање шта би то квалитетно ново довела Приватизација у образовању, заговорници истог одговарају: